U ovom postu vam pišem i upoznajem sa još jednim divnim mestom u Srbiji. U pitanju je Ramska tvrđava koja se nalazi u istoimenom mestu – Ramu. Nalazi se u blizini Kostolca, Velikog Gradišta i Srebrnog jezera.
Želim da vam prvo kažem ono što je meni prvo bilo najzanimljivije i što mi je ostalo u sećanju vezano za ovo mesto, a to je da se veruje da je ovde boravio hunski vođa Atila, Bič božiji.
Kelti na ovom mestu prelaze Dunav. Smatra se da je na ovom mestu prvobitno bilo keltsko svetilište. Postoje svedočenja u kojima ovo mesto provlači kao keltski hram, ali se smatra da se h vremenom izgubilo i da je ostao samo naziv Ram.
Srednjovekovna tvrđava, kakvu danas možemo da vidimo, sagrađena je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II, sina Sulejmana Veličanstvenog.
Tvrđava ima pet kula povezana snažnim bedemima. Građena je kao prvo tipično artiljerisko utvrđenje u Srbiji. Poseduje 36 topovskih otvora što govori o njenoj izuzetnoj moći, dok na primer Kalemegdan poseduje samo 22 otvora. Oni su raspoređeni na kulama, tako da pokrivaju ceo krug tvrđave.
Prva glavna kula, ujedno i najviša je Donžon kula. U ovoj kuli boravio je zapovednik tvrđave. Ona je imala tri sprata i dve platforme na vrhu, dok su sve ostale kule imale prizmelje, dva sprata i platformu na vrhu. Jedina je imala nužnik na drugom spratu, koju je koristio zapovednik. Donžon kula je bila poslednja linija odbrane, a na vrhu kule, iznad ulaza, postiji mali prostor koji se zove mušimuk sa kog se na napadače ispred kule može bacati kamenje i sipati vrelo ulje. Sam ulazak u tvrđavu je uzak i lomi se nekoliko puta. Ima toliko mesta da može da prođe jedan čovek, tako da napadači nisu mogli svi od jednom da dođu i samim tim je bila savršeno funkcionalna. Odavde se prosipalo vrelo ulje na napadače.
Sa druge kule se pruža veličanstven pogled na Dunav.
Sa treće kule se vide bedemi koji su građeni u isto vreme kada i tvrđava.
Sa četvrte kule vidi se skele koje povezuju Veliko Gradište sa Vojvodinom. Na ovom mestu je Sveti Sava prešao Dunav na svom putu ka rumunskom mestu Baziš gde je u 13. veku sagradio srprski manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem. U Miloševoj Srbiji ovde je bila glavna izvoznička luka. Radila je i posebna skela na relaciji Ram-Baziš kojom su se najviše izvozile debele svinje, kukuruz i žito. Poznato je da je i sam knez Miloš ovde imao par svojih ljudi koji su kupovali za njegov račun. Sa ovog mesta je 1804. godine krenula prva srpska deputacija ma celu sa Protom Matijom Nenadovicem da od Rusije zatraži zaštitu od turskog zuluma.
Kula pet i meni lično najzanimljivija, na kojoj se nalazi rimska tabla u steni na kojoj je na latinskom jeziku uklesano “Jupiteru, najboljem i najvećem od svih Bogova, zavet učinio Gajus Licinius Rufin, barjaktar sedme Klaudijeve legije”.
Na svakoj platformi na vrhu kule nalazili su se kamini za grejanje u hladnog perioda. Ni u jednoj kuli nije bilo komunikacije među spratovima. Na spratove se ulazilo ili kamenim stepenicama ili posebnim drvenim merdevinama.
Na sredini tvrđave nalazi se jedan kružni antički objekat.
Ispod same tvrđave vodio je nekada davno i rimski put koji je zbog specifičnosti terena, nedostatka prostora u priobalju, kod Rama uklesan u stenu. Ovaj put u doba rimske imperije imao je funskciju podrske brodovima, koji su plovili Dunavom, čak su i danas vidljivi tragovi polečenja konopca. Bio je u upotrebi 19 vekova, nakon čega je trajno napušten.
Za vreme Kočine krajne, tvrđava je bila u rukama austrijanaca. Braneći tvrđavu u njoj je 1788. godine poginuo Baron Lopresti sa 22 saborca. Satima su branili tvrđavu od 5000 otomanskih vojnika. Baron Lopresti je dobio titulu heroj od Rama.
Postoje indicije da je kod Rama 1817. godine Karađorđe prešao u Srbiju po povrtaku iz Austrije.
U Ramu je bila jedna ćumurkana i novinarnica čiji je nadzornik jedno vreme bio Vuk Stefanović Karadžić.
Kada putujem i obilazim nova mesta najviše volim da čujem legende koje su vezane za to mesto. Želim da podelim sa vama dve legende o tvrđavi Ram.
Prva legenda kaže da je Romulov mlađi brat, Rem, nakon svađe sa bratom krenuo sa svojom suprugom Medicijom da potraži sebi najromantičnije mesto na svetu kako bi tu nastavio svoj život. Danima su lutali, dok nisu došli do visoke stene sa koje se pružao pogled na veliku, moćnu i potpuno mirnu reku. Stena ispod njih isijavala je jarkom crvenom bojom, dok je reka poprimala ružičaste tonove. Očaran prizorom pogledao je svoju voljenu Mediciju čije je lice bilo obasjano svetlošću. U njihovim očima ogledale su se sve te divne boje. I tada su odlučili – “Ovde ćemo napraviti dom.”
Veruje se da po Remu, naselje i danas nosi nazim Ram.
Druga legenda je vezana za sultana Bajazita. Obilazeći svoje vojnike, zastao je da se odmori na brežuljku sa kog se pružao lep pogled na Dunav i austrougarsku stranu. Sedeći tako na svojoj prostirci je i zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Tada je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava.
Veruje se da je po ihramu tvrđava dobila ime Ram.
Zalasci sunca sa ovog mesta su nestvarno lepi. Nacionalana Grografija je prenosila o njima, kao jedni od najlepših zakazala u Evropi.
Organizovana je i prva trka sa startom u podnožju Ramske tvrđave, pod nazivom „Maraton 1/4 Ramska tvrđava 2019“, na stazi dužine 10 km. Ideja je da ovaj maraton postane tradicionalan.
Cena ulaznice u tvrđavu je 300 dinara. Ukoliko ste student ili idete u grupi (troje i više ljudi) imate popust i cena ulaznice je 200 dinara. Vodič na svakih sat vremena organizuje ture, sa tim da poslednja tura sa vodičem je u 17 h. Ukoliko ne želite da idete u grupi ili da čekate sledeći termin, na mestu gde kupujete kartu zatražite audio vodič. Audio vodič je dosta dobro objašnjava, sa tim da je potrebno da se na početku organizujete gde je koja kula. Radno vreme je od 10 h do 21 h. Utorkom tvrđava ne radi.
Nedaleko od Ramske tvrđave nalazi se karavan sarija ili karavan stanica. Karavan saraj ili karavan stanica je prostor na kome su odmarali putnici koji su putovali karavanima. Osim što je služila su za odmor putnika, tu se vršila robna razmena i predstavljala je neki vid pijace. Možete videti ognjište oko kojeg su se ljudi okupljali, odmarali i trgovali. Datira iz 15. veka i jedana je od retkih koji je očuvana u Srbiji. Ovde je pronađen kineski porcelan iz 16. veka koji nam svedoči o razvijenosti trgove u to vreme, na našim prostorima. Iza ovih zidina nalazi se Srpska pravoslavna crkva, koju takođe možete posetiti.
Nizvodno 2 km od Ramske tvrđave, na brdu Gorica možete posetiti i rimsko utvrđenje Lederata. Ono je nastalo između 1. i 2. veka naše ere. Ono će postati trajni logor za Trajanova osvajanja. Sa ovog mesta je bilo moguće, naravno i danas je, pratiti putanju sunca od izlaska do zalaska. Lederatu je moguće videti kako na terenu tako i na satelitskim mapama gde se ocrtavaju svi bedemi. Drevni Kelti su živeli u ljubavlju sa prirodom i zidove prave od temlje a ne od kamena. Veoma zanimljivo za videti i nadam se da će uskoro biti sređeno i pristupačno za posetioce kao i Ramska tvrđava.
Pogodno je i za malu decu. Takođe ima i besplatan parking.
Ukoliko već niste obišli tvrđavu, ovo je moja preporuka. Sigurna sam da će biti predivan izlet jednog slobodnog vikenda i da će svako uživati i saznati nešto novo.
Srećan put.
[…] Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst o tvrđavi Bač, na mom blogu možete pročitati i o tvrđavi Ram – RAMSKA TVRĐAVA . […]