Dobro došli na moj blog. Dugo sam razmišljala gde bih mogla da otputujem za Halloween i mislim da ne postoji bolje mesto od Transilvanije. Ovog puta vodim vas kod grofa Drakule lično.
Krenula sam put Rumunije i prvo mesto koje obilazim je Sigišoara. Iz Vršca je udaljen oko 350 km i potrebno je oko 6 h – 7 h, u zavisnosti od gužve na granici. Granični prelaz je Vatin sa naše strane, a sa Rumunske – Moravita. Rumunska valuta je lej. Ponesite evre i zatim po dolasku u Rumuniju, promenite u njihovu valutu.
Naziv „Transilvanija“ potiče od latinskog izraza trans silvam, što znači „zemlja s one strane šume“. Ovo ime savršeno opisuje region, jer ga okružuju guste, misteriozne šume Karpata. Mnoge legende kažu da su ove šume dom nadprirodnih bića, kao i mesta gde se skriva drevna mudrost naroda koji su ovde živeli vekovima.
SIGIŠOARA
Ovo mesto je jedno od najočuvanijih srednjevekovnih gradova u Evropi i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Centralno gradsko jezgro je veoma malo i možete ga obici za 2 h. Kaldrma i šarene kuće specifične srednjovekovne gradnje, uvući će vas u svoju magiju.
Šta videti?
Kula sa satom iz 14. veka. Visoka je 64 m. U kuli je smesten istorijski muzej, a sa njenog vrha se vidi čitav grad.
Natkriveni prolaz sa 174 stepenika. Ove stepenice se zovu đačke ili studentske stepenice jer su ih najviše koristili đaci da se popnu do škole. Škola se i dalje ovde nalazi. A odmah pored crikve se nalazi i staro saksonsko groblje.
Zatim idemo do 9 odbrambenih tornjeva (nekada je bilo 14 tornjeva) koji okružuju stari deo grada.
Nezaobilazno mesto i glavna atrakcija koja privlači turiste je kuća u kojoj se 1431. godine rodio Vlad Ill Cepes. Smatrali su ga nemilordanim i pratile su ga uznemirujuće priče da je spaljivao sela, trovao vodu, ubijao decu, prao ruke u krvi svojih žrtava. Ali sa druge strane postoje priče da je bio pobožan vladar, zaštitnik pravoslavlja i darodavac Hilandara. Pripadao je Redu Zmaja. Kovao svoj zlatan novac sa ovim žigom. Sama kuća je veoma interesantno uređena. Meni lično se mnogo dopala. A ko će vas uplašiti ako se popnete na poslednji sprat ostavljam vam da otkrijete sami. Ulazak u kuću je besplatan, a ulazak na poslednji sprat se naplaćuje 10 leja.
Rumunska pravoslavna crkva posvecena Svetoj Trojici. Datira iz 1936. godine.
ZAMAK BRAN
Za samu Noć veštica imala sam priliku da obiđem zamak Bran u kome se održavao maskembal. Odmah ću vam reći da je ovo jedno prezanimljivo iskustvo i svakom bih preporučila da bar jednom to doživi. Ali sada da se vratimo na princa Vlada.
Mnogi, pa tako ni ja nisam ostala ravnodušna prema liku i delu Vlad Cepeša. Vlaški vojvoda Vlad Ill Cepeš, sin Vlad Il Drakula i moldavske princeze Snežane je kao mali da svojim polubratom Radu poslat kod Osmanlija. Svrstali su ga sa mučiteljima gde je on zapravo naučio razne metode mučenja po kojima je bio poznat. Janko Sbinjanin je njegovog starijeg brata Mrču ubio zajedno sa njegovim sinom. Sinu je iskopao oči i živog sahranio, dok je otac Mrča to gledao, pa je na kraju i njega ubio. Ipak, Vlad Ill je sklopio savez sa Jankom i čekao na osvetu. Naime, prvo je rasterao turke. Kada je Mehmed Il pokusao da zauzme ove prostire, Vald je pobio 20 000 njegovih vojnika nabivši ih na kolac i poređao ih putem kojim je trebao da dođe Mehmed. Kada je ojačao i stekao poverenje, pozvao je Janka i sve ugledne pripadnike vlastele na večeru čime su oni bili počastvovani. Tokom večere ih ispitivao ko je glasao da se njegov brat ubije, kada su se odali i njih je nabio na kolac.Ušao je u sukob i sa Sasonskim trgovcima, koji su mu upravo dali nadimak Cepeš (kolac, tj nabija).
Smatra se da je tokom žvota ubio preko 150 000 judi. Pripadao je Žigmondovom Redu Zmaja. Pripoveda se da kada se vraćao u Sigišoaru, viorila je zastava na kojoj je bio zmaj i jedan meštanin je viknuo Drakula, što bi u prevodu značilo sin od zmaja, a njemu se to dopalo i taj naziv je ostao do danas. Njegov lik je poslužio kao inspiracija Brem Stokeru i proslavio ga je u svom romanu Drakula.
Nema podataka da je Vlad ovde živeo, ali su napravili sjajan marketing za Helloween. Zamak su podigli Tevtonski vitezovi 1212. godine. Imao je burnu istoriju, da bi se danas održao kao muzej.
Ukoliko imate priliku muzej posetite i preko dana, ali i za veče Helloweena. Obilazi ćete prostorije, provlačićete se uskim tunelima, a na svakom koraku će vas strašiti maskirani kustos. Nosim predivne utiske sa ovog mesta. Imaju postavke o mitskim bićima koje su karakteristična ne samo za ovo podneblje, vec za ceo Balkan (vampiri, vukodlaci, vile…).
Cena ulaska u zamak je 70 leja. I naravno, ne zaboravite da se maskirate.
Posebno je zanimljiva jedna legneda iz Transilvanije. Karpatske planine, koje je okružuju, dom su brojnih priča o natprirodnim bićima. Meštani često govore o duhovima i vilama koji obitavaju u gustim šumama i planinskim vrhovima. Jedna od popularnih legendi je o strigoi, duhovima mrtvih koji noću ustaju iz grobova da bi se napajali krvlju živih. Ova storenja su verovatno bila inspiracija za vampire.
BRAŠOV
Zatim idem u jedan malo veći grad, Brašov. Kao vreme osnivanja grada uzima se 1252. godina, kada je Tevtonski red na tom mestu ustanovio trgovačku koloniju. Uživaćete u šetnji kaldrmom i uskim ulicama. U ovom periodu ima dosta turista i dosta su velike gužve. Što se tiče vremena kada treba posetiti Transilvaniju, izavojila bih da su jesen i zima zasigurno najlepši periodi.
Šta videti?
Najveća atrakcija grada je Crna crkva, izgrađena u gotskom stilu 1480. godine. Više puta je rušena i obnavljana. Crkva se moze pohvaliti najvećim kolekcijom tepiha u Evropi, ali i džinovskim orguljama.
Sinagoga koja datira iz 15. veka.
Katarinina kapija je jedina originalna srednjovekovna kapija. Podignuta je 1559. godine u odbrambene svrhe. Sagradio ju je krojački esnaf. Ime je dobila po istoimenom manastiru. Za vreme saksonske vladavine Rumuni nisu mogli da se naseljavaju unutar zidina utvrđenog grada i ova kapija je bila jedini prolaz kroz koji su oni mogli da uđu u grad da bi prodavali svoju robu. Za ovu privilegiju morali su da plaćaju naknadu.
Žičara vas vodi do vrha brda sa kojeg imate predivan pogled na grad.
Gradski trg je mesto zbivanja. Ovde se nalazi moštvo kafića i restorana. U vreme kada sam ja bila, postavili su i pijacu što je okupilo dosta ljudi, kako lokalnog stanovništva, tako i turista.
Strada sforii – u prevodu uska ulica. Ova ulica je nekada služila za prolazak vatrogasaca. Njena širina je između 113 cm i 135 centimetara, dok je duga negde oko 80m. Legenda kaže da ako zaljubljeni par prođe ovaj prolaz bez dodirivanja, da će dugo biti zajedno. U suprotnom ée se stalno svađati.
DVORAC PELEŠ
Kada prilazite dvorcu, prolazite kroz divnu šumu koja je sad u ovim jesenjim bojama posebno lepa i pored potoka Peleš po kome je sam zamak dobio ime. Mene je podsetio na onaj iz crtanog Lepotica i Zver. Dok dolazite do dvorca, videćete druge manje dvorce u kojima je spavala straža i posluga. Danas su oni pretvoreni u restorane i muzeje. Posebno lep je dvor Marije od Edindburg – Saks – Koburg – Gota. Sam dvorac Peleš je letnja rezidencija kraljevskog para Kraljevine Rumunije, Karla l i Elizabete Hoencloren.
Dvorac je izgraden 1914. godine. Veoma je raskošno urađen, sa moštvom detalja. Ima preko 160 soba i 30 kupatila, sistem centralnog grejanja i bogatu kolekciju oružja iz celog sveta. Videćete razne sobe, biblioteku sa tajnim vratima i možete dokčiti kako je nekada život na ovom mestu izgledao…
Moja preporuka je da kupite kartu online. Cena je oko 26 evra. Ovde su dosta velike gužve pa poranite ujutru. Prvi obilazak je u 9:30 h, znači vi dođite vec oko 9 h (ako ne i ranije).
MANASTIR SINAIA
Manastir se satoji iz dva dvorišta, sa po jednom crkvom. Stara je izgrađena 1695. godine i posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice, a nova 1846. godine i posvećena je Svetoj Trojici. Princ Mihaj Kantakuzino osnovao je manastir po povratku sa hodočašća na planinu Sinaj u Egiptu, po čemu je manastir i dobio ime.
Po predanju je Mihail Kantakuzin sa porodicom posetio sveta mesta na Sinaju. Jednog dana je posetio i pravoslavni manastir na planini Sinaju, posvećen Svetoj Katarini. Očaran utiscima i jedinstvenim osećanjima sa hodočašća iz svete zemije, po povratku je odlučio da sagradi manastir i nazove ga po imenu planine Sinaj. Kasnije je oko manastira počelo da se formira naselje. Manastirski muzej je otvoren 1895. godine i sadrži zbirku ikona i krstova iz 17. veka i prvu Bibliju napisanu na rumunskom jeziku. Bivši premijer Rumunije, Take Jonesku je sahranjen na teritoriji ovog manastira.
GASTRONIMIJA
I za kraj ono što vas možda takođe zanima, a to je hrana. Što se tiče hrane u Rumuniji, sigurno nećete ostati gladni. Rumunska kuhinja je srdačna, često zasnovana na sezonskim namirnicama i kombinuje razne ukuse i tehnike kuvanja koje odražavaju bogatu istoriju i kulturu regiona.
Ciorba de burta je kremasta čorba od junecih tripica (želudac), koja se često začinjava pavlakom, belim lukom, sirćetom i ljutom paprikom. Ovo je jedno od omiljenih rumunskih jela i često se smatra savršenim izborom za okrepljenje posle bogatih obroka.
Osim čorbi i gulaša u Transilvaniji možete probati i mămăligã (mamaljigu) njihovo tradicionalno jelo, ono što mi nazivamo palentom. Ovo jelo se često služi kao prilog uz gulaše, paprikaše ili uz sir i pavlaku. Nekada je mamaligã bila hrana siromašnih, ali danas je sastavni deo tradicionalnih rumunskih obroka.
Zatim su tu i sarmale (sarme) – rolnice od kiselog kupusa ili vinovog lista, punjene mlevenim mesom (najcesce svinjetinom) i pirinčem, uz začine. Ovaj specialitet se obično služi tokom praznika i porodičnih okupljanja, uz mamaljigu kao prilog.
Mici, poznati i kao mititei su male roštiljske kobasice bez creva, napravijene od mešavine svinjskog, goveđeg i jagnjećeg mesa, sa začinima poput belog luka i bibera. Najčešće se služe uz hleb, senf i pivo i veoma su popularni na roštiljima i u restoranima širom Rumunije.
Od slatkog probajte papanasi. Papanasi su rumunske krofne napravljene od svežeg sira, pržene ili kuvane. Služe se sa pavlakom i džemom (obično od borovnice ili višanja).
I naravno rakija – Tucia, odnosno rakija od šijive.
Nadam se da vam se dopao blog o mom putovanju u Transilvaniju i da će biti inspiracija za neko vaše naredno putovanje ili Halloween žurku.
Srećan put.
