Kroz moje postove želim da vas upoznam i sa prirodnim lepotama Srbije. Ukoliko još niste posetili Sirogojno obavezno pročitajte ovaj post.
Selo Sirogojno se spominje pri put 1476. godine u turskim spisima. Zašto je upravo ovaj naziv selo dobilo, još uvek nije utvrđeno. Smatra se da vodi poreko od naziva jedne sorte kruške (sirenjak). Ovde se osnovala Zemljoradnička zadruga 1924. godine, koja se bavila trgovinom stoke i poljoprivrednih proizvoda. Selo danas broji 630 stanovnika i ovde možete pronaći divne tradicionalne odevne predmete po veoma pristupačnoj ceni.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla se nalazi upravo ovde u Sirogojnu. Pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Sagrađena je 1764. godine od strane Georgija Smiljanića. Krajem 19. veka dozidan je zvonik. Jedna od zanimljivosti je da tokom službe vernici čvrsto drže veliki broj sveća u ruci i da ne dozvoljavaju da vosak padne na pod. Pre 1990. godine dok je u crkvi bio drven pod, od voska se jako teško hodalo i zato su uveli ovo pravilo. Iz ove crkve je ukradena ikona Sveta tri arhijereja stara skoro dva veka, delo čuvenog zografa Aleksija Lazovića, ali je ubrzo i vraćena od strane samog kradljivca.
Danas je ovde, pored crkve Svetih apostola Petra i Pavla, posebna atrakcija jedinstveni Muzej na otvorenom „Staro Selo“. Muzej radi tokom čitave godine od 9 h do 19 h. Izuzetak prave zimi (od 1.11. do 1.4.) kada rade do 16h. Cena ulaznice je 150 dinara. Muzej i crkva predstavljaju spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se na površini od oko 5 ha sa 54 objekata nastalih u 19. veku (kuća, mlekara, pekara, ambar, salaš, kokošar, dućan duvana, staja, koliba, stolarska radionic…).
Postavka se deli na dva gazdinstva. Glavna kuća je pripadala porodici Lazović. Ona pripada tipu dinarske brvnare koje se gradi na nagnutom zemljištu. Osnova je pravugaonog oblika. Zidovi su od horizontalno naslaganih brvana na uglovima vezanih u ćert. Temelji se oslanjaju na kameni podzid. Krov brvnare je visok i strm, prekriven drvenim šindrom. Uz kuću se zgrade (vajti). Broj vajti je varirao od veličine zadruge (broja oženjenih zadrugara). U sklopu se još nalazi privredni deo, čobanski stan i tri zanatske radionice (kačarska, lončarska i kovačka). Ono što mi je skrenulo pažnju je da su ljudi bili izuzetno niski, jer su vrata, kreveti i određeni predmeri izuzetno mali. U većinu objekata možete i ući. Videćete posuđe kojim su se služili, kako su se negovali, kako su spavali…
Ukoliko želite možete noćiti u konacima. Sve je u etno stilu, prilagođeno savremenom čoveku. Cena zavisi koji pansion odaberete i varira od 2400 dinara do 3000 dinara. U sklopu muzeja se nalaze i krčme u kojima možete probati naše specijalitete.
Nadam se da vam se dopao post i da ćete postetiti Sirogojno. Pišite mi vaše utiske.
Srećan put.
