Kroz moje postove želim da vas upoznam i sa prirodnim lepotama Srbije. Ukoliko još niste posetili Djavolju Varoš obavezno pročitajte ovaj post.
Đavolja Varoš nalazi se pred malog obližnjeg sela Đake. Naziv potiče od staroslovenske reči „gjak“ što znači krv. Ovo je prostor na kome se nalaze visoke, vižljaste kupe, između 2 m i 15 m, na čijim vrhovima se nalaze kamene kape. Široke su od 0.5 m do 3 m. Kupe su potpuno izolovane, uz sve moje napore da dođem do neke i dodirnem, nisam uspela. Ukupno ima 202 kamene figure. Sastav ovih stubova je iz tri sloja (u podnožju laporca, u sredini žućkasta glina, iznad deblji sloj peščara, na vrhu obloženi korom od gvožđevitog, limonitskog cementa). Ovo je retki prirodni fenomen koji se nalaz upravo u našoj zemlji. Pored ovog fenomena, nalazi se još jedan. To su dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Oni pokazuju svu lepotu i raskoš prirode.1995. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u kategoriju zaštite. Pod zaštitu je stavljeno 67 ha površine. 2010. godine je bila jedini predstavnik Srbije u izboru za 7 svetskih čuda. Izabrana je u TOP 77 lokaliteta.
Kada stignete pred Đavolju Varoš ima prostrani parking, tako da oko toga ne morate brinuti. Tu odmah možete kupiti suvenire i razne proizvode domaće radinosti. Zatim po ulasku kupujete i karte. Cena je 350 dinara. Tokom šetnje preporučujem maksimalan oprez i praćenje putokaza. Odmah sa desne strane nalazi se restorna u kome se možete osvežiti prolom vodom i probati neki od naših specijaliteta. Pored se nalazi galerija sa postavkom umetničkih dela internacionalne kolonije osnovane 1977. godine. Put dalje vodi ka Saski rudnicima. Sa desne strane se nalazi prvi od četiri rudnika. U blizini se nalaze još četiri rudarska okna iz kojih su u 13. veku ekspoatisane rude bakra, gvožđa i zlata.Celim putem prelazite male mostiće ispod kojih se pruža Žuti potok. Zatim, nailazite na Crveno vrelo. Ono predstavlja atraktivnu hidrološku pojavu. Mineralizacija ovog izvora je 4372 mg/l, a pH vrednost je 3,5. Putokaz vas dalje navodi ka Đavoljoj jaruzi. Tu se posle 90m nalazi prvi vidikovac sa izvorom Đavolje vode koji je eksta kiseo. Mineralizacija je 15 mg/l i pH vrednost je 1,5. Zatim se, paklenim stepenicama, kako sam ih ja nazvala, penjete na drugi vidikovac. Plašim se visine, a one su veoma strme. Drugi vidikovac se nalazi na 693 m nadmorske visine sa kog se pruža predivan pogled na ceo kompleks zemljanih figura. Vidi se jedan od vrhova planine Radan ( Sokolov vis) i selo Đake. Imate drvene klupice i stolove, gde se možete odmoriti i uživati u pogledu. Put dalje vodi nas nizbrdo, polako se vračamo korz Paklenu jarugu. Tu se nalazi manji broj figura jer je erozivni proces tek počeo. Na putu sa desne strane nalazi se crkva Svete Petke. U ovoj crkvi na zidu možete videti primer bube koja obitava na ovom prostoru. Maslinasto- crne boje je i ima jasno ocrtan lik Cara Lazara. Kako se ovo čudo desilo da niko još uvek ne zna. Ja sam ostala bez teksta kada sam videla. Mislila sam da je samo priča, ali nije. Stvarno na bubi možete videti lik Cara Lazara. Stvarno fascinantno. U crkvi možete zapaliti sveću i kupiti kamen iz Đavolje Varoši koji su preslatko upakovani u kutijice u obliku srca. Veruje se da belom maramicom treba da se dodirne bolno mesto na telu, pomisli želja i veže u crkvi ili ispred. Tada će navodno, sve brige i tegobe sa maramicom ostati u Đavoljoj Varoši. Dalje put vodi ka izlazu. Ovaj obilazak možete obaviti i uveče. Doživećete na potpuno drugačiji način jer je osvetljen po tehnologiji dioda sa 28 različitih boja uz prateću muziku. Neverovatno iskustvo.
Ono što mi se još dopalo su legende vezane za Đavolju Varoš.
Prva legenda kaže da su ove živeli mirni i pobožni ljudi. Onda je đavo stvori đavolju vodu koju su pili meštani i koja im je pomutla pamet. Hteli su da venčaju brata i sestru. Kada je svadbena povorka krenula, stvorila se vila i okamenila mladence, svatove i barjaktara. Šumska vila živi i dan danas i smatra se zaštitnicom ovog kraja.
Druga legenda kaže da su se đaci koji su više voleli provod nego učenje opkladili sa đavolima da će ih nadmudriti. Izgubivši opkladu đavoli su se pretvorili u glavutke.
Treća legenda kaže da se tu nalazilo jedno naselje koje je bilo dobro utvrđeno i čiji stanovnici nisu želeli da se pokore zlom vladaru. Zli vladar se naljutio, srušio grad, a meštane pretvorio u kamene figure.
Četvta legenda kaže da su neki ljudi nosili okamenjene đavole na svojim leđima, koji su im su im donosili zlo i nesreću. Njih su se otarasili prenoćivši u crkvi Svete Petke.
Peta legenda kaže da je ove živela zla veštica koja je ispunjala želje ljudima, ali za uzvrat da će joj učinite nešto kada ona bude tražila. Upravo ove zemljane kupe predstavljaju ljude koji su se zamerili veštici, pokušali da je prevare ili nisu ispunili dogovor.
Niko se ne usuđuje da prespava u Đavoljoj Varoši jer meštani šire priču da posle ponoći ovim područjem čuju užasni i nestvarni krici i hučanje koje kao da dolazi iz dubine zemlje. Izmešani su krici odraslih ljudi, žena i dece. Tvrde da su videli siluete nekih bića koja su viša i pogrbljenija od čoveka. Da li je to istina nisam proveravala. Iskreno se ne bih se usudila da prespavam ovde. Ako prespavate molim Vas da mi javite utiske.
Stvarno bih svakom preporučila da poseti u Đavolju Varoš. Ukoliko ste iz Srbije ovo je nešto što morate znati o svojoj zemlji. Potpuno mistično i živopisno mesto. Nadam se daće vam ovaj post zagolicati maštu i navesti vas na neki izlet upravo ovde.
Srećan put.
p.s. Svakako da Đavolja Varoš uz malo ulaganja i truda može izledati mnogo mnogo bolje. Italijani bi od ovog napravili turističku atrakciju broj jedan. Bilo bi lepo kada bi voleli, poštovali i negovali sve prirodne lepote koje se nalaze u našoj zemlji. Još uvek nismo svesni koliko smo ustvari bogata zemlja.
